Министар привреде Горан Кнежевић каже да ће у Србији до краја године бити отворено 20.000 нових радних места! Како је нагласио, Влада ће запошљавање подржати кроз подстицаје инвеститора!

Кнежевић тврди да су државне субвенције улагачима који желе да отварају фабрике у Србији неопходне. Он категорично одбацује ставове дела јавности да је оваква помоћ инвеститорима беспотребна.

- У јавности се чују гласови, често злонамерни и без аргумената, да су подстицаји инвеститорима беспотребни. Али ако вам кажем да је у протекле две године потписано 35 уговора о подстицајима и да је отворено скоро 19.000 радних места, хоћете ли ми рећи да је посао за тих 19.000 радника безначајан? Јесу ли безначајна и 162 милиона евра којима је држава подстакла ове инвеститоре да уложе око 550 милиона евра? Никако се не бих сложио са делом јавности који тако мисли, јер држава постоји да би улагала у своје грађане. Зато настављамо са подстицајима и домаћим и страним инвеститорима подједнако. Озбиљни разговори се воде са многим заинтересованим компанијама које би могле да отворе 20.000 нових радних места до краја ове године - каже Кнежевић.

 

 

Шта ће бити приоритет Министарства привреде у сређивању стања у домаћој економији?

 

- Претходна влада је решила многе проблеме, па зато и економија показује прве знаке опоравка, а то ће се одразити и на квалитет живота наших грађана. Приоритет је да завршимо процес приватизације. Више ћемо радити на увођењу реда у јавна предузећа, на контроли њиховог рада и трошкова, а посебно важне су нове инвестиције. Паралелно са тим, подржаћемо развој малих и средњих предузећа, помоћи им да унапреде своја пословања, модернизују производњу новим машинама, да произведу безбедну и квалитетну робу коју ће моћи да продају на страним тржиштима. Доласком нових великих инвеститора имаће прилику да постану део мреже коопераната.

 

А шта ће од тих послова ићи најтеже и због чега?

 

- Сасвим сигурно је то постављање на ноге гиганата попут РТБ Бора, Ресавице, „Петрохемије“ и осталих стратешких предузећа. То је највећи изазов јер од тога зависе читави градови, велики број породица у Србији, као и сам индустријски развој. Грађани морају да разумеју да су то предузећа која су губиташи, да је за њих тешко наћи партнера, али ова влада улаже максимум да пронађе најбоље решење за свако од њих и то ћемо у наредне три године и завршити.

 

Какво решење спремате за око 150.000 младих у Србији који нити се школују нити раде?

 

- Нове инвестиције значе и нова радна места. Поред тога, кроз програме предузетништва, за које је опредељено 16.000.000.000 динара, пружа се финансијска помоћ, али и обуке и савети свима који већ раде или тек започињу неки посао. Подстичемо младе људе да узму судбину у своје руке, осмеле се и крену у пословне подухвате. На њима је будућност наше привреде.

 

Да ли држава размишља да до краја 2017. дозволи улазак стратешког партнера у ЕПС?

 

- Тренутно не размишљамо у том правцу. Важно је да реструктуирамо ЕПС у корист свих потрошача, да уведемо корпоративно управљање и ослободимо се историјских репова. ЕПС данас послује добро и сви извештаји за првих шест месеци су регуларни.

 

Готово да нема директора ЕПС-а којем се не замера да превише троши. Како то решавате?

 

- Нисмо и нећемо толерисати било какве бахате излете и непотребне трошкове било ког директора.

 

Најављено је поскупљење струје од 1. октобра. Где се још могу очекивати повећања цена?

 

- Србија и поред тога остаје земља са најнижом ценом електричне енергије. Трудићемо се да успоримо криву раста цене струје, јер као и до сада, са добрим резултатима излазимо пред ММФ, што нам значајно олакшава преговоре. Не очекујемо драстично повећање ни у једном сектору. Цене су стабилне, као и динар, а инфлација у августу 2016. порасла је за 0,9 одсто у односу на јул, док је у поређењу са децембром прошле године повећана за 1,7 процената, што је била мисаона именица у ранијем периоду.

 

Какав однос имате са премијером Александром Вучићем и да ли су тачне оцене да сте му управо ви један од најближих сарадника?

 

- То морате њега да питате. Ја га сматрам за искреног и доброг пријатеља.

 

Шта ће држава још да уради на смањењу сиве економије?

 

- Грађани треба да разумеју да постоје делатности које се обављају, било да је у питању продаја ауто-делова, меса, услуге шишања... које нигде нису регистроване. То не само да угрожава буџет земље већ и права радника који не могу на боловање, немају уплаћене доприносе, а што је најгоре такве радње често продају непроверене производе, чиме штете здравље и безбедност наших грађана. Такође, имамо и фирме које су регистроване, али део свог посла раде „на црно“, попут кланица. Баш зато је борба против сиве економије заједничка

 

акција више државних органа. Јако је важно да и сами грађани схвате колико својим понашањем учествују у смањењу сиве економије! Зато их позивам да узму учешће у наградној игри скупљања фискалних рачуна, која ће ускоро бити покренута. Тиме директно помажу борбу против сиве економије.

 

Који је ваш мотив да из НИС-а са платом од око 1.000.000 динара месечно пређете на плату од око 90.000 динара?

 

- У томе што ми је задовољство да будем део тима који је учинио и који ће учинити историјске промене за наше грађане.

 

 

извор: Информера